Poruka Mira

Dobra karma u Hong Kongu

preuzeto sa sajta wopg.org

Zbog velikog broja Kineza koji su prvi put videli Maharadžija, ovaj program u Hong Kongu bio je prava bomba mira, WWN dopisnik izveštava

Veoma poseban program održan je 26. maja u centru Hong Kong Cyberport, novom modernom objektu na zapadnoj strani ostrva sa koje se vide druga udaljena ostrva Nove Teritorije. Program je trajao ceo dan, za oko 300 ljudi sa Znanjem iz svih krajeva regiona, uključujući priličan broj Nepalaca koji žive u Hong Kongu, ostavština uprave Britanaca i prisustva Gurka u njihovoj vojsci.

Oni koji su već bili u Hong Kongu, primetili su da se grad neverovatno promenio. Podignute su mnoge višespratnice zajedno sa ogromnom površinom uređenog zemljišta, tako da se grad jedva može prepoznati u odnosu na to kakav je bio pre nekoliko godina. Sada se svake večeri u luci može posmatrati laserska svetlost u ritmu muzike a u prošlosti mogle su se videti kineske džunke kako tiho plove s tradicionalnim jedrima po vodama luke, dok su danas samo replike tematskih parkova za turistička krstarenja.

Ovo je bio prvi program u Hong Kongu poslednjih godina i dugo očekivana prilika za direktnu intereakciju s Maharadžijem. Osim toga, za mnoge prisutne ovo je bio njihov prvi susret s njim lično.

Veliki broj ovih ljudi kojima je to bio ‘prvi put’, došli su iz Kine, gde su primili Znanje prošavši kroz proces gledanja seta video programa - Ključeva.

Tako da im je pažnja bila usredsređena kada je on počeo da govori:

Karma i sada!

Neko me je pitao: „Šta misliš o karmi iz prošlog života i miru?” A ja nisam očekivao takvo pitanje. Ali sam odmah rekao: „Možeš verovati u karmu iz tvog prošlog života, ili možeš verovati u karmu u ovom životu.”

Vidiš, karma je reč iz hindija, i kada kažeš, karma, ta reč ne znači prošli život. Ona samo znači ono što radiš – ono što budeš posejao, to ćeš i požnjeti. A većina ljudi odmah pretpostavi da karma ima neke veze s prethodnim životom. U stvari, nema.

Šta je urađeno, urađeno je. Važno je ono što se sada dešava – dok si živ. To je karma koja će proizvesti dobro i loše – ne za hiljadu godina, nego za nekoliko sekundi. A niko ne govori o ovom sada. Svi govore o prošlosti ili budućnosti. Niko ne govori o ovom sada. Ja govorim. O tome ja govorim. O ovom sada.

Šta je sada? Šta je dobra karma za sada? Svesnost je dobra karma za sada. Da budeš svestan. Dobra karma za sada jeste da budeš zahvalan. Dobra karma za sada jeste da osećaš radost u svom srcu.

Ne ideje. Misli, misli – to ljudi rade – razmišljaju, razmišljaju, razmišljaju. A osećaji? Niko se ne oseća živim. Kakav je to osećaj – biti živ? Odvojenost od juče, odvojenost od sutra. Prisutnost, u trenutku, sa srcem ispunjenim radošću. Biti živ. Radostan. Jednostavan. Bez objašnjavanja. Žedna osoba ne treba da ti objašnjava zašto joj je potrebna voda. Zar ne? I da li ti treba da objašnjavaš žednoj osobi da joj je potrebna voda? Ne.

Znanje nije neko objašnjenje

Mi želimo da znamo: „Ko sam ja? Šta sam ja? Zašto sam ovde?” A to se ne može objasniti. To se ne nalazi u domenu objašnjenja; to se mora razumeti. Ovo pitanje će nestati samo onda kada to budemo u potpunosti razumeli.

Ti imaš dar Znanja. A Znanje nije neko objašnjenje. Kada ljudi prime Znanje, i nemaju pravo razumevanje šta ono predstavlja, razlog zašto oni ne shvataju šta ono predstavlja, jeste taj što su tražili neko objašnjenje. Došli su do Znanja, a Znanje nije neko objašnjenje.

Daću vam jedan primer. Neka žena je žedna. Ona živi u kući u kojoj svaka stvar ima nalepnicu. Na toaletu piše „toalet”. Na lavabou piše „lavabo”. Na ogledalu piše „ogledalo”, na vratima piše „vrata”, na frižideru piše „frižider”. Kada otvorite frižider na svakom krastavcu piše „krastavac”; na svakom paradajzu piše „paradajz”. U takvoj kući ona živi.

Tačno je da će ona, kada bude osetila žeđ, tražiti vodu. Ali ona misli da će pronaći vodu tako što će čitati šta piše na nalepnici, i kada slučajno bude naišla na vodu, pisaće „voda”.

A onda se nešto čudno dešava. Ona nailazi na vodu, ali nema nalepnice na kojoj piše „voda”. Da li je ona pije? Ili ne? Voda nema nalepnicu. Da li žena pije vodu ili ne? Ja ne pitam: „Da li ona treba da pije vodu?” Da li bi trebalo? Da. Voda je voda čak i ako na sebi nema etiketu „voda”. A da li će je žena piti? To je pitanje.

Mi živimo u svetu u kome je sve etiketirano. A onda naiđemo na Znanje, a ono nije etiketirano. Nema etiketu. Ne piše „Religija”, ne piše „Bog”. Ne piše „duhovno” – nema takvu etiketu. A verujte mi; ljudi su pokušavali da etiketiraju Znanje. „O, to je nešto duhovno, reč je o Bogu, o hinduizmu, o ovome, o onome. . .” A ja kažem: „Ne.” Svaki put kada neko stavi etiketu, skini je. Bez nalepnica. Tako si ti sada žedan. Naišao si na vodu, onu vodu koja se zove Znanje. Ali nema nalepnicu. Da li ćeš je piti? To je veliko pitanje.

Jer Znanje nije neko objašnjenje. Znanje je iskustvo onog božanskog u tebi. Jednostavno je: ti vidiš, ti osetiš, ti prihvataš, ti uživaš, ti razumeš, ti praktikuješ. Nema etiketa.

Da li ćeš praktikovati? Da li ćeš prihvatiti? Da li ćeš piti? Da li ćeš ugasiti svoju žeđ? To su važna pitanja. Jer – od svih stvari koje možeš da uradiš u životu, jednu stvar sigurno možeš da uradiš, a to je da ugasiš svoju žeđ.

Knjiški moljci

Da li ste ikada videli knjiškog moljca? On živi u knjizi. I jede reči. Zar ne? A da li time stiče znanje? Mi smo kao ti knjiški moljci. Živimo u knjigama i hranimo se knjigama. Ne postajemo upućeni.

Jednog dana sam čitao novine u kojima je pisalo: „Ne bi trebalo zanemariti istoriju. Istorija je važna.” A onda sam se odjednom zapitao: Kome je istorija važna? Ljudskim bićima? Ne. Jer ona istu grešku ponavljaju iznova i iznova i iznova i iznova. Kome je istorija važna? Nekom istoričaru.

Vidite koliko smo slični knjiškim moljcima? Pišemo istorijske knjige, i poput knjiških moljaca, živimo u tim knjigama, i hranimo se rečima, a nikada ništa ne učimo. Nikad. Nikad. Nikad. Zašto se uopšte desila prva recesija u istoriji? Zašto se pojavila? Zbog nečije pohlepe. Ili je kralj bio suviše pohlepan, ili su ministri bili suviše pohlepni. . . Znate, nisu se pojavili neki vanzemaljci, ukrali sav novac i zlato, i poneli ih sa sobom odlazeći na Mars.

I kao zbog toga ima manje novca, manje zlata, pa se pojavila recesija. Ne. Pohlepa je bila uzrok prve recesije koja se ikada pojavila. Pohlepa je bila uzrok druge recesije koja se ikada pojavila. Pohlepa je bila uzrok treće recesije koja se ikada pojavila. Pohlepa je bila uzrok četvrte recesije koja se ikada pojavila. Pete, šeste, sedme – i svih recesija koje su se ikada pojavile? Pohlepa je bila uzrok. Dakle. Da li je neko nešto naučio? Ne. Ne. Ne. Baš ništa.

Niko ništa nije naučio. Ratovi su se dešavali. Ratovi nisu dobri. Nijedan rat nije bio dobar. A ljudi nikako da nauče. U svakom ratu nevini ljudi stradaju. U svakom ratu. Da li ljudi izvlače neku pouku iz toga?

Ne. Baš nikakvu.

Najgora i najbolja karma

Reći ću vam šta je najgora karma. Doći na ovaj svet praznih ruku i otići sa ovog sveta praznih ruku. Veoma, veoma, veoma loša karma. Doći na ovaj svet praznih ruku i ispuniti ih – ispuniti – tom radošću, tom zahvalnošću, tim prihvatanjem ovog daha. To je veoma, veoma, veoma dobra karma. Prihvatanje ovog daha jeste tako dobra karma da te šalje pravo u raj dok si još živ. Toliko je to dobra karma. Vrata raja otvorena su ti ovde na zemlji. Uđi. Ne moraš da čekaš da umreš.

Učitelj je umetnik

Učitelj je umetnik koji nikad ne ostavlja svoju četkicu. Zašto? Jer zna da nijedno platno nije toliko savršeno da ne bi moglo biti bolje. Stoga on ima spremne četkice. Vidi: „Ah, da popravim ovo. . .” Još jedan i još jedan potez četkicom.

Svako od vas je remek-delo koje može biti još malo savršenije. A onog dana kada budeš počeo sebe da posmatraš iz perspektive učitelja, da vidiš sebe onako kako te učitelj vidi, tog dana tvoj će se život istinski promeniti. Istinski, istinski, istinski, istinski – istinski promeniti.

Dakle, to se dešava. Iznova i iznova, i iznova, i iznova – jer onaj ko želi da sledi učitelja, trebalo bi da postavi samo jedan uslov: Kada će se opet desiti? Kada si zaljubljen, to se dešava. Opet, opet. Susret nije završen. A nema ništa loše u ljubavi prema ovom životu. Nema ništa loše u ljubavi prema ovom dahu.

Posle skoro dva sata na pozornici, odgovarajući i na izraze zahvalnosti publike u sali, Maharadži se povukao uz burni aplauz. Posle kratke pauze, prisutni su imali priliku da Maharadžiju iskažu poštovanje u jednom bliskom susretu, prolazeći u redu kraj njega. Onda je došao ručak, a posle podne bila je Obnova Znanja. Za sve je to bio ispunjen dan, a za vašeg reportera najjači utisak je napravio Mahardži, koji je u stvari predstavljao pravu bombu mira u ovom delu sveta, tako da su svi prisutni ostali skoro bez reči.

Kevin, Mary, Laurence, Chang, Jan, Birger

*Napomena: video sa ovog programa možete pogledati na sajtu WOPG ovde (na dnu malog prozora u kome se prikazuje video možete izabrati srpski prevod!)