Poruka Mira

Da li želiš da uradiš nešto zabavno?

preuzeto sa sajta wopg.org

…onda donesi Mir ovom Svetu, rekao je Prem Rawat publici sačinjenoj od uglednih gostiju 3. jula u drevnom planinskom gradu Potenci u južnoj Italiji gde je još jednom bio naimenovan za Ambasadora Mira

U svom odlučnom i sveobuhvatnom govoru, Prem Rawat – koji je bio pozvan od uprave Basilicate u težnji grada Potence da postane centar kulture i mira – upitao je i ovo: „Zar nije došlo vreme da počnemo da brinemo jedni o drugima?”

Nastavio je da ukazuje na to da: „Vojnici koji idu u rat sa puškom u ruci, više od svih drugih žele mir.”

Osvanuo je oblačan i kišan dan, ali uveče, nebo iznad stenovitih vrhova i krivudavih ulica grada – koji potiče još iz 400. god. pre n.e. – bilo je tamnoplavo.

Malo pre 8.30 uveče, otvorila su se sporedna vrata dvorane u zdanju Conservatorio di Musica, u centru grada, i Prem Rawat, koji je poznat i kao Maharadži, tiho je ušao, a pratio ga je doživotni senator i predsednik ovog regiona, Emilio Colombo, kao i kordon lokalnih dostojanstvenika.

Ali u metežu gostiju koji su pokušavali da pronađu sedišta krećući se u prolazu između sedišta, prošlo je nekoliko trenutaka pre nego što su svi primetili Maharadžija i njegovu pratnju i počeli da tapšu.

Samom Maharadžiju kao da uopšte nije smetala gužva koju su pravili televizijski kamermani, novinari i paparaci. Nudeći ruku svom starom prijatelju, predsedniku Colombu, pomogao je starijem i nešto nesigurnom bivšem senatoru da siđe niz stepenice, do prvog reda, gde su sedeli jedan do drugog.

(Predsednik Colombo i guverner Potence, Vito De Filippo, zajedno sa predsednicima susednih pokrajina, pozvali su Maharadžija u Basilicatu, posle njegovog govora na skupu u Senatu, u Rimu, Italija 2005. godine).

Kada se utišalo negde oko 500 zvanica – koje su činili predstavnici iz udaljenih pokrajina, poslovni lideri, studenti na visokoobrazovnoj ustanovi Conservatorio di Musica i prijatelji govornika – MC, Renato Cantore, glavni urednik regionalne nacionalne televizijske mreže, najavio je večernji program.

Ovaj javni program emitovao se i ponovo prikazivao skoro nedelju dana na lokalnom TV kanalu la nuova.

Program je počeo koncertom za klavir i flautu koji su izvodili sjajni pijanista, Fabio Silvestro, i flautista, Antonio Ferrara, koji su diplomirali na Konzervatorijumu gde se održavao program.

Zatim je guverner De Filippo govorio o tome kako političke institucije treba da preuzmu vođstvo u ostvarenju mira i slobode ljudi na ovoj planeti.

Pozdravljajući Maharadžija, izrazio je nadu da će ih one povesti „na jedan viši nivo razmišljanja: iznad naših teškoća”.

„Poznato je da za uspostavljanje trajnog mira nisu dovoljni samo sporazumi”, nastavio je. „Ja duboko verujem da je najsolidniji temelj za ostvarenje mira postavljen u našim dušama.”

„Večeras će se posejati jedno važno seme koje ćemo negovati. Jer je ovo zemlja mira.”

Konačno, predsednik Colombo, koji je rođen u Potenci, izrazio je svoje zadovoljstvo što za gosta ima Maharadžija, mirovnog izaslanika, u svojoj rodnoj regiji.

Nastavio je da govori o svojim uspomenama na Drugi svetski rat u Italiji, i o tome kako je Evropska unija prvo bila stvorena da bi se izbegao dalji rat. Setivši se jednog Maharadžijevog citata, rekao je: „Ako želiš mir, onda se pripremi za mir!”

Onda je Maharadži ustao da govori. Zahvalivši se okupljenim zvaničnicima na pozivu, rekao je da mu je drago što je među prijateljima. Zatim je počeo da govori o svemiru i o tome kako je tehnologija dokazala da tamo nema drugih živih bića koja bi nam pomogla. - „Zar nije došlo vreme”, upitao je, „da počnemo da brinemo jedni o drugima?”

Nastavljajući svoj govor, rekao je: „Na ovom svetu postoje samo dve vrste ljudi: oni koji su sebi postavili pitanja: Ko sam ja? i Šta ja radim ovde? – i oni koji će, u nekom trenutku života, postaviti ova pitanja.”

Pa ipak, rekao je, sva tehnološka dostignuća i sve knjige i dalje ne mogu odgovoriti na ova pitanja.

Vrativši se na temu mira, istakao je da „vojnici koji idu u rat sa puškom u ruci, više od svih drugih žele mir”.

Aludirajući na broj stanovnika na svetu, dodao je da on ima ne samo milion, nego sedam milijardi razloga za mir.

Nagnuvši se napred na pultu i gledajući pravo u publiku, upitao je zatim: „Da li znate koja je definicija mira?” Okrenuo se ka svakom uglu sale. „Da li znate?” ponovio je. „Da li znate?” onda je u mrtvoj tišini rekao: „Mir je osećaj i ja imam njegovu definiciju: mir je miris Boga. Da li znate kakav je taj miris?” Blago je nagnuo glavu i pogledao napred. „Božanski je!”

Naglašavajući da ni tehnologija ni obrazovanje neće doneti mir, rekao je da je uspostavljanje mira na ljudima.

Obraćajući se slušaocima svih uzrasta u publici, počevši od mlađih gostiju, rekao je: „Da li želite da uradite nešto stvarno, stvarno cool? I mislim zaista cool? Da li želite da uradite nešto što je zabavno raditi?”

Zastao je. „Donesite mir ovom svetu!”

Poredeći zemlju sa brodom koji besciljno plovi na okeanu svemira, nastavio je: „Mi se moramo složiti. Kada je u pitanju opstanak, oni koji su na istom brodu ostavljaju nebitne stvari, i fokusiraju svoju energiju na ono što, zajedničkim snagama, treba uraditi da bi se brod doveo u bezbedno stanje.”

„Ako se rešenja predlože, fino; sve je dobrodošlo, jer nam je potrebna sva pomoć koju možemo dobiti. Razlike u mišljenju treba da budu naša snaga.”

„Ako tehnologija ponudi neko rešenje, pozdravi to. Ako religija ponudi neko rešenje, pozdravi to.”

„Vreme je da se ujedinimo, jer ako lutaš okeanom u brodu, svaka kap kišnice postaje dragocena. ,,Ako želiš da se dobro provedeš, ako želiš da uradiš nešto stvarno cool, kao što deca kažu, onda pomozi da zavlada mir na zemlji – jer je sada vreme.”

Citirajući refren pesme Johna Lennona, „Dajte šansu miru”, Maharadži je rekao da dok političari treba da uspostave mir, taj posao počinje ovde: i pokazao je na svoje srce.

Završio je svoj 40-minutni govor zahvaljujući gradonačelniku i gradskim zvaničnicima, kao i gostima. Publika je onda ustala uz burne ovacije.

Kao konačan znak priznanja, gradonačelnik i razni lokalni zvaničnici, uručili su Maharadžiju medalju i plaketu imenujući ga za Ambasadora Mira. Jedan vidljivo dirnut mladi zvaničnik poljubio je Maharadžija u oba obraza, na njegovo blago iznenađenje.

Kasnije, ljudi koji su prvi put videli Maharadžija izjavili su kako su bili impresionirani nekim stvarima koje je on govorio. Posebno kada je rekao: „Mir je Božanski Miris.” Drugi gost je izjavio: „Njegov način izražavanja je razumljiv i duboko me je dirnuo.”

Jan Buchalter i Gainor Yvette Thomas - WWNP produkcija