Poruka Mira

Maharadži u Beogradu po prvi put

28. jul 2009.   |   preuzeto sa sajta wopg.org

28 Jul 2009 Beograd

Ovde, u Beogradu, u nekadašnjoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, ljudi su po prvi put imali priliku da čuju Maharadžija uživo. Beograd, dvomilionska prestonica Srbije, nalazi se na ušću dve reke, Save i Dunava. U blizini njihovog ušća nalazi se i poznati kongresni centar “Sava”, u kome je program i održan.

Ideja za ovaj susret rodila se tokom programa koji je održan u Varšavi, u leto 2008. Tom prilikom su ljudi iz istočnih i centralno-evropskih zemalja u razgovoru sa Maharadžijem, izrazili želju da njegova poruka mira postane dostupna i njihovim sunarodnicima. Ovaj skup je direktan rezultat tog razgovora. Zbog poteškoća vezanih za putovanje, nisu svi učenici iz Istočne i Centralne Evrope uspeli da dođu, ali ovo je svakako bio divan početak. Setila sam se Maharadžijevih reči u Varšavi: “Da, jednoga dana biće programa i tamo (Istočna Evropa) i biće divno. Pošto ljudi ne mogu da putuju, ja ću otići do njih.” Tako je i učino.

Iza scene

Predrag Bata Ristanović, kontakt osoba za ovaj program, ovako je opisao pripreme:"Pošto je program bio potvrđen samo tri dana unapred morali smo vrlo brzo da reagujemo kako bismo obavili sve pripreme na vreme. Direktori Sava centra bili su zaprepašćeni kada sam ih obavestio da nam hitno treba hala za međunarodnu konferenciju koja će se održati za tri dana! Pošto se kamion s opremom nije na vreme pojavio iz Minhena, morali smo da improvizujemo tako što smo kablove i drugu audio-vizuelnu opremu prikupili iz raznih izvora u Beogradu. Zatim smo imali i problem sa regulisanjem temperature u sali, koji smo uspeli da rešimo tek pred sam početak programa. Bez obzira što smo bili u takvoj gužvi, uspeli smo sve da obavimo. Ceo tim iz Slovenije došao je da nam pomogne."

Nenad Novkovic, menadžer programa, bio je smiren, uprkos brojnim detaljima koji su zahtevali njegovu pažnju. Blistajući, ispričao nam je kako je 200 gostiju telefonski obavešteno o programu. Kada se ispostavilo da neće moći da ide i u Sarajevo, Maharadži je tražio da se organizuje autobuski prevoz za one ljude koji žele da dođu iz Bosne. Došlo je mnogo ljudi iz čitave ex-Jugoslavije kao i nekolicina iz Engleske, Francuske, Švajcarske, Holandije, a jedan učesnik je došao čak iz Japana. Tako da je to bio zaista međunarnodni skup.

Maharadžijev prvi dolazak u ove ratom napaćene prostore, izvavao je vidno oduševljenje kod publike u sali. Mirjana, kojoj je pripala čast da najavi ovaj program, rekla je posle: “Maharadži nikada nije bio ovde i većina ljudi iz ovih krajeva nije bila u mogućnosti da putuje u inostanstvo zbog ratova koji su besneli godinama. Mnogi dugo nisu videli Maharadžija, a drugi ga nikada nisu videli uživo. Ljudi su ovde gladni mira.”

Maharadžijev govor

Maharadži je počeo svoj govor ukazujući na to da za većinu ljudi “spisak problema raste, ali ne i spisak stvari zbog kojih bismo bili zahvalni. Na kraju završimo sa velikim spiskom stvari koje su loše i vrlo kratkim spiskom stvari koje su dobre, koje su lepe. Postanemo zapleteni u svoje predstave o onome šta smatramo važnim. Kažemo:”Nemam vremena za ovo. Imam druge obaveze.”

Kasnije je ukazao na jedinstvenu poziciju u kojoj se nalazi ljudsko biće. “Na ovoj planeti Zemlji, gde ti postojiš, božansko je domaćin, a ti si gost, a u ovom telu ti si domaćin, a božansko je gost.” Ističući lepotu te sprege, nastavio je:”Postoji ogromna odgovornost kada je čovek gost i kada je domaćin. Kada si gost moraš da paziš da ne oštetiš ništa što pripada domaćinu, i da u svakoj datoj prilici zahvališ domačinu na gostoprimstvu. A u obrnutoj situaciji, kada si ti domaćin, treba da se pobrineš da su sve potrebe tvog gosta podmirene, i svaka njegova, ma i najmanja, želja ispunjena.”

Maharadži je na ovom programu, 56-om koji je održao ove godine, govorio gotovo sat vremena, deleći svoje jedinstveno razumevanje, izazivajući ponekad smeh, ponekad tišinu, ponekad tihe suze ili aplauz.

Nakon programa

Nakon programa, mnogi ljudi s kojima smo razgovarali rekli su nam da reči nisu dovoljne da izraze ono što osećaju. Nena Marukić, član slovenačkog tima, bila je očarana što je program tako dobro prošao. “Ja nisam od onih koji često plaču, ali kada se Maharadži pojavio na bini, potekle su mi suze radosnice. To je bilo ono posebno osećanje koje samo Maharadži može da izazove u meni.”

Stojan iz Beograda nam je rekao:"Za mene je ovaj prvi Maharadžijev dolazak u moju zemlju poput onog prvog trenutka kada sam otkrio mir u sebi. Danas bi moje srce moglo napisati i roman, i poeziju, i pozorišni komad i pripovetku o ovom osećanju."

*Napomena: video sa ovog programa možete pogledati na sajtu WOPG ovde (na dnu malog prozora u kome se prikazuje video možete izabrati srpski prevod!)